PROCENA VREDNOSTI
KAPITALA I IMOVINE
Upravlјanje vrednošću predstavlja okosnicu savremenog strategijskog menadžmenta. Procena vrednosti imovine i kapitala postaje kontinuirani proces čiji je cilј da pomogne menadžmentu u donošenju strateških odluka. Najčešći razlozi za procenu vrednosti kapitala i imovine preduzeća su:
- određivanje stvarne tržišne vrednosti preduzeća ili kapitala za potrebe strategijskog odlučivanja (dokapitalizacija, M&A)
- određivanje tržišne / fer vrednosti udela u kapitalu u svrhu prodaje udela eksternim investitorima ili isplate – prenosa vlasništva između postojećih udelničara, odnosno naslednika u pocesu nasleđivanja imovine (udela)
- test na obezvređenje goodwill-a (za preduzeća koja primenjuju MSFI/MRS u punom obimu)
- određivanje prodajne cene pravnog lica u stečajnom postupku u skladu sa Zakonom o stečaju
Vrednost kapitala preduzeća nije apsolutna kategorija – zavisi od svrhe procene. Za različite svrhe primenjuju se različiti standardi vrednosti, a najčešće u upotrebi su:
- knjigovodstvena vrednost
- tržišna vrednost
- fer vrednost
- likvidaciona vrednost
- investiciona vrednost
- specifična vrednost
Procena vrednosti kapitala se uobičajeno vrši primenom jednog od sledeća tri pristupa (ili njihovom kombinacijom) i njima primerenih metoda procene:
- troškovni pristup (metoda neto imovine i metoda likvidacione vrednosti)
- tržišni pristup (metoda direktnog poređenja prodajnih cena uporedivih kompanija)
- prinosni pristup (metoda diskontovanog novčanog toka)
Izbor pristupa i metoda procene zavisi prevashodno od svrhe procene. Članovi Alderman tima imaju značajne reference u oblasti procene vrednosti kapitala i imovine kompanija različitih veličina i iz različitih delatnosti, za različite svrhe.
PROCENA VREDNOSTI NEMATERIJALNE IMOVINE
Nematerijalna imovina je imovina koja nema ni materijalni ni finansijski oblik, ali se može identifikovati kao poseban oblik imovine (prava) koji je odvojiv od ostale imovine preduzeća i koji ima potencijal da preduzeću u budućnosti donosi ekonomske koristi. Neki od oblika nematerijalne imovine koji se najčešće sreću u praksi su: patenti, licenca, softveri, baze podataka, ugovori sa kupcima ili distributerima, ugovori o franšizi, trgovački naziv i žigovi, gudvil, brend.
Sa rastom značaja i udela u ukupnoj imovini privrednih subjekata, raste i potreba za procenom vrednosti nematerijalne imovine, odnosno pojedinih njenih oblika.
Procena vrednosti različitih oblika nematerijalne imovine vrši se na osnovu jednog od sledeća tri pristupa (ili njihovom kombinacijom):
- troškovni pristup (cost approach)
- tržišni pristup (market approach) i
- prinosni pristup (income approach)
Najčešće korišćen je prinosni pristup (Income approach). Prinosni pristup proceni vrednosti imovine se zasniva na proceni ekonomskih koristi koje ta imovina može da donese u budućnosti. Razvijeno je više prinosnih metoda za procenu vrednosti brenda, trgovačke marke i žiga, licence i drugih oblika nematerijalne imovine, a najšire korišćene su metode definisane od strane međunarodnih organizacija za standardizaciju: ISO – International Standard Organization (ISO 10668 – Procena brenda) i IVSC – International Valuation Standards Counsil (IVS 210 – Nematerijalna imovina).
Iako je danas teško naći nekoga ko nije čuo za pojam brenda, još je teže pronaći one koji zaista razumeju značenje ovog pojma.
Brend nije isto što i robni (trgovački) žig, odnosno znak ili trgovački naziv (robna marka), mada je i jedno i drugo. Brend nije ni proizvod ili usluga. Nije ni ukupan vizuelni identitet proizvoda/usluge ili same kompanije. Mada je i to. Brend je slika koju kupci/klijenti kompanije imaju o kompaniji i njenim proizvodima i uslugama, njihova percepcija ukupne ponude kompanije. Kada dovoljan (tržišno relevantan) broj kupaca ima približno istu percepciju kompanije i njene tržišne ponude, može se reći da kompanija poseduje brend. Brend predstavlja posebnu vrednost, odnosno imovinu preduzeća, jer podrazumeva lojalnost i stabilnu bazu kupaca. U tom smislu, procena vrednosti brenda je obavezan deo procesa upravljanja vrednošću preduzeća.
Kada je reč o proceni vrednosti brenda, podrazumeva se njegova finansijska (monetarna) vrednost, a ne subjektivna percepcija i kvalitativna evaluacija brenda od strane kupaca.
Procena vrednosti brenda i drugih oblika nematerijalne imovine vrši se na osnovu jednog od sledeća tri pristupa (ili njihovom kombinacijom):
- troškovni pristup (cost approach)
- tržišni pristup (market approach) i
- prinosni pristup (income approach).
Najčešće korišćen je prinosni pristup (Income approach). Prinosni pristup proceni vrednosti brenda se zasniva na proceni ekonomskih koristi koje ta imovina može da donese u budućnosti. Razvijeno je više prinosnih metoda za procenu vrednosti brenda, trgovačke marke i žiga, a najšire korišćene metode, pored metoda definisane od strane međunarodnih organizacija za standardizaciju: ISO – International Standard Organization (ISO 10668 – Procena brenda) i IVSC – International Valuation Standards Counsil (IVS 210 – Nematerijalna imovina), jesu metode razvijene od strane referentnih konsultantskih kuća, specijalizovanih za procenu vrednosti brenda: Interbrand i Brand Finance.
Kontaktirajte nas:
valuation@alderman.rs
Kontaktirajte nas:
Agencija za poslovni i finansijski konsalting ALDERMAN CONSULTING Užice