Piše: Vladimir Zlatić

Koliko je knjiga i priručnika o preduzetništvu (da ne govorimo o novinskim člancima, blogovima i tome slično) objavljeno do sada na celom svetu? Od onih čisto motivacionih do onih koji treba da nam otkriju najvažnije preduzetničke alate i najskrivenije tajne poslovnog uspeha. AI kaže da se radi o milionima naslova objavljenih širom sveta i da taj broj sve brže raste u eri samostalnog izdavaštva. Procenjuje se, kaže, da na Amazon Kindle platformi postoji preko 12 miliona e-knjiga, od kojih su „posao i novac“ jedna od najpopularnijih kategorija.

Teško da među nama, koji imamo iole duži životni i radni staž, ima iko ko nije makar jednom u životu držao u ruci takvu neku knjigu. Doslovno milijarde stranica ispisanih na temu kako se obogatiti, kako postati uspešan u poslu, kako ideju pretvoriti u kovnicu novca, kako sebe pretvoriti u poslovnog supermena i tako dalje, sve u krug. Na stranu pitanje da li je ijedna od tih knjiga ikoga učinila bogatijim, osim eventualno samog autora knjige, fascinantno je da je u tom moru ispisanih i iskucanih stranica veoma teško pronaći jasan i konkretan odgovor na osnovno i konkretno pitanje: Šta je preduslov za preduzetnički uspeh u bilo kojoj delatnosti?

Evo, uzmite i zadajte tu ili slično formulisanu frazu u bilo kom internet pretraživaču i pitajte bilo koji AI četbot. Isto kao u svim tim knjigama i priručnicima, samo sažeto: istrajnost, prilagodljivost, vizija, liderstvo, fokus, komunikacione veštine, inovativnost, dobar tim, efikasnost u obavljanju poslovnih operacija, finansijska discplina itd. Iako pitanje nije kakav ja kao preduzetnik treba da budem, nego koji preduslov preduzetničkog uspeha mora biti zadovoljen.

A koji je to preduslov? Voilà: tržište. Imam li tržište za svoj proizvod/uslugu ili nemam. Sve drugo, ali baš sve drugo je samo nadgradnja. I istrajnost i fokus i efikasnost i veština prodaje i finansijska pismenost i disciplina. Pa i rešenje problema oskudnosti početnog kapitala. Naravno da je ta nadgradnja neophodna, da bez nje nema dugoročnog razvoja preduzetničke priče, ali uspeh zavisi od prodaje. Imam li kome da prodam ili nemam. Na to se, naravno, odmah nadovezuje i pitanje – umem li da prodam, ali i to je, ipak, samo nadgradnja. Na kraju krajeva: ako imam kome, a sam ne umem, naći ću nekoga ko ume, samo ako ima kome. Tržište. Jesmo li ga prepoznali, definisali, procenili mu kapacitet, potencijal rasta, snagu direktne konkurencije. Ili u priču ulazimo grlom u jagode. Sa sve motivacionom knjigom pod miškom.

Ako o nečemu preduzetnik u pokušaju treba da razmišlja, ako neki problem treba ozbiljno da analizira, to je da li ideja koju ima u glavi može da se proda. Da li se ta analiza zove biznis plan, investicioni elaborat ili studija izvodljivosti, da li je formalna i strukturirana ili u vidu raznih beleški i kalkulacija u notesu, na telefonu, na računaru, manje je bitno. Bitno je dobiti pouzdan odgovor.

The post PRIRUČNIK ZA PREDUZETNIČKI USPEH U JEDNOJ REČI appeared first on Alderman.

Iz bеspovratnih srеdstava može se finansirati do 50% vrеdnosti ulaganja, a maksimalno 3.000.000 dinara. Prеostali iznos ulaganja finansiraćе sе iz sopstvеnih srеdstava korisnika ili iz krеdita Fonda za razvoj. Maksimalni iznos odobrenih sredstava (bespovratna sredstva + kredit) ne može biti veći od 6.000.000 dinara.

Rok otplatе kredita je do 5 godina, u okviru koga jе grеjs pеriod do jеdnе godinе, uz kamatnu stopu od 2,5% na godišnjеm nivou. Sredstva obezbeđenja kredita mogu biti: zaloga na postojećoj opremi ili opremi koja je predmet finansiranja (odnos tržišne vrednosti ponuđenih sredstava obezbeđenja u odnosu na iznos kredita uvećan za kamatu i druge troškove je 1,2:1), ugovorno jemstvo privrednog subjekta ili fizičkog lica, menice podnosioca zahteva i lične menice osnivača.

Ulaganja koja se finansiraju u okviru ovog Programa:

• nabavka opreme (mašine, alati, računaraska oprema), softverskih licenci i vozila (koja služe za obavljanje delatnosti i nisu starija od 5 godina)
• kupovina, investiciono i tekuće održavanje, izgradnja, adaptacija, sanacija, rekonstrukcija, dogradnja poslovnog i proizvodnog prostora
• operativni troškovi, koji u ukupnom ulaganju mogu da učestvuju do 40%

Alderman tim pruža sveobuhvatnu konsultantsku podršku privrednim subjektima koji konkurišu po ovom Programu.

Više o Programu:

https://fondzarazvoj.co.rs/brzaposlenih26/

https://privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi/javni-poziv-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-po-programu-o-rasporedu-i-koriscenju-sredstava-za

The post PROGRAM PODRŠKE RAZVOJU PRIVREDNIH SUBJEKATA I ODRŽAVANJU POSTOJEĆEG BROJA ZAPOSLENIH U 2026. GODINI appeared first on Alderman.

Preporučene vrednosti finansijske i društvene diskontne stope, u skladu sa Uredbom o kapitalnim projektima i Pravilnikom o prethodnoj studiji izvodljivosti i studiji izvodljivosti, Ministarstvo finansija objavljuje do 30. septembra tekuće za narednu fiskalnu godinu. Poslednji put, međutim, preporučene vrednosti FDS i DDS su objavljene za 2021. godinu, u skladu sa tada važećom Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima i važećim Pravilnikom. Od tada po sve do sada, preporučene vrednosti FDS i DDS nisu objavljivane. To je svakako negativno uticalo na jednoobraznost i uporedivost studija izvodljivosti za kapitalne projekte, odnosno studija opravdanosti za projekte izgradnje objekata iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji. Izražavamo nadu da će Ministarstvo nadalje ažurno i redovno objavljivati preporučene finansijske i društvene diskontne stope, kao i da će preduzimati druge važne korake u smeru usklađivanja primene cost-benefit analize u evaluaciji javnih investicija sa propisima i praksom Evropske unije.

The post PREPORUČENA FINANSIJSKA I DRUŠTVENA DISKONTNA STOPA ZA 2026. GODINU appeared first on Alderman.

Pravo da konkurišu za bespovratna sredstva po ovom programu imaju prеduzеtnici, mikro, mala i srеdnja privrеdna društva i zadrugе koji:

• su rеgistrovani u APR najkasnijе do 31. dеcеmbra 2021. godinе,
• imaju zvaničnе finansijskе izvеštajе za poslеdnjе dvе godinе u kojima nijе iskazan nеto gubitak,
• u 2024. godini su imali najmanjе 10 zaposlеnih,
• od 2021. do 2024. godinе su imali stabilan rast prihoda od rеdovnе dеlatnosti i broja zaposlеnih
• u 2024. godini su ostvarili prihod od izvoza veći od 5.800.000 dinara ili da imaju ugovore zaključene u 2025. godini u vrednosti većoj od ovog iznosa

Sredstava po ovom programu se mogu koristiti za:

• izgradnju, dogradnju, rеkonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili invеsticiono održavanjе proizvodnog prostora ili prostora za skladištеnjе sopstvеnih proizvoda, sirovina i rеpromatеrijala
• kupovinu novih mašina i oprеmе, uključujući alatе
• oprеmu za unaprеđеnjе еnеrgеtskе еfikasnosti i еkoloških standarda u proizvodnji
• trajna obrtna srеdstva u visini do 20% ukupnog invеsticionog ulaganja

Iznos bespovratnih sredstava može biti najmanje 1.000.000, a najviše 10.000.000 dinara.

Bespovratna srеdstva mogu da učestvuju do 30% u ukupnoj vrеdnosti invеsticionog ulaganja. Prеostali iznos finansira sе iz sopstvеnih srеdstava. Ukoliko je odobreni iznos manji od tražеnog ili jе vrеdnost ulaganja vеća od 33.333.333 dinara, razlika sе obеzbеđujе iz sopstvеnih srеdstava.

Detaljne uslove Programa i sadržaj potrebne dokumentacije za konkurisanje možete naći na stranici Ministarstva (ovde) ili Fonda za razvoj (ovde).

ALDERMAN tim pruža zainteresovanim privrednim subjektima sveobuhvatnu konsultantsku i operativnu podršku u postupku konkurisanja za sredstva po ovom programu.

The post SUBVENCIJE ZA IZVOZNIKE – PROGRAM ZA PODIZANJE KAPACITETA ZA INTERNACIONALIZACIJU POSLOVANJA appeared first on Alderman.

The post PONOVO OTVOREN PROGRAM FZR ZA FINANSIJSKU PODRŠKU ŽENSKOM PREDUZETNIŠTVU U 2025. GODINI appeared first on Alderman.

Biznis plan ne bi smeo da bude formalnost, niti je sama forma biznis plana od suštinske važnosti. Naprotiv, to je esencijalni dokument u procesu investicionog odlučivanja. Biznis plan treba da bude rezultat kompetentnog, obuhvatnog i kontinuiranog procesa poslovnog planiranja i analize. Koliko privrednika znate koji su radili biznis (poslovni) plan prevashodno za sopstvene potrebe? Kao orijentir budućeg poslovanja, cilj kome se teži i kontrolni mehanizam prema kome se ravnaju sve poslovne aktivnosti? Da, nema ih mnogo, zaista. Naročito među MMSP. A biznis plan je najpotrebniji upravo samom preduzeću kao investitoru, radi objektivnog sagledavanja sopstvenih mogućnosti i potencijala razmatranih investicionih alternativa.

Potencijalni kreditor ili eksterni investitor je u daleko manjem riziku zbog donošenja pogrešne odluke na osnovu pristrasno ili površno urađenog biznis plana i pogrešnih projekcija koje biznis plan sadrži, nego samo preduzeće – investitor. Kreditor će se zaštititi nekim odgovarajućim sredstvima obezbeđenja. Profesionalni investitori pažljivo balansiraju svoj investicioni portfolio minimizirajući rizike. Preduzeće – investitor, s druge strane, pogrešnim investicionim odlukama može ugroziti sopstveno postojanje.

Analiza finansijskog stanja preduzeća je preduslov optimizacije strukture sredstava i finansiranja i ukupne optimizacije poslovanja. Definisanje, analiza i praćenje ključnih indikatora performansi (Key Performance Indicators – KPI), pokretača vrednosti (Value Drivers) i generatora troškova omogućava menadžmentu da se sigurno kreće u datom poslovnom (internom i eksternom) okruženju. Adekvatna finansijska analiza je osnov za pravovremeno reagovanje i planiranje u skladu sa mogućnostima. Poslovno planiranje i analiza moraju da budu neizostavni deo kontinuiranog poslovnog procesa. Bilo da se sprovode interno, u okviru samog preduzeća, bilo da se poveravaju kompetentnim eksternim saradnicima – konsultantima (Outsourcing). Samo tako se rizici od donošenja pogrešnih investicionih i uopšte poslovnih odluka, koje mogu imati dalekosežan negativni efekat na poslovanje, mogu držati u prihvatljivim okvirima.

The post KOME JE NAJPOTREBNIJI BIZNIS PLAN? appeared first on Alderman.

Svim ovim što sam naveo nisam rekao ništa novo, ali sam morao da reinterpretiram opšteprihvaćene definicije brenda, da bih se osvrnuo, iz svog ugla, najpre na relaciju između pojma brenda i pojma (robne) marke, a zatim na relacije između brenda i brendiranja, s jedne, i stvaranja vrednosti za potrošača i proizvođača i konkurentske prednosti koja iz brenda proističe, s druge strane, kao i odnosu brenda prema različitim trendovima.

Verovatno ste u tekstovima na temu brenda već naišli na krilaticu: svaki brend je marka, ali svaka marka nije brend. Robna marka ili samo marka (eng. trademark) sadrži sve identitetske karakteristike proizvoda – vizuelne, verbalne i bihevioralne. Naziv, logotip (stilski uobličen tekst naziva proizvoda), logo (znak/grafička oznaka i/ili logotip), slogan, boje, maskote, glasovi, dizajn proizvoda/pakovanja (interfejsa, oglasa itd) – sve to čini jednu robnu marku. Pri tome, osnovni element vizulenog identiteta – logo – najčešće je pravno zaštićen kao robni žig (u nacionalnom ili međunarodnom registru žigova). U tom smislu, robna marka odgovara pojmu identiteta brenda (eng. brand identity). Ali i najefektnije kreiran vizuelni (logo, boje, oblici) i verbalni (naziv, slogan) identitet proizvoda ne znači da imamo brend. Sve dok kreirani identitet ne stekne odgovarajuću reputaciju, robna marka nije postala brend. A odgovarajuća reputacija znači verna publika (naglašavam: verna). Pozitivna percepcija (pozitivna osećanja, ushićenost, oduševljenost de facto) kreirane robne marke od strane kritične mase potrošača i njihovo identifikovanje sa njom – e to je brend. Identitet plus percepcija.

Ovde je interesantno pomenuti da je do pre nekih tridesetak godina, recimo, na prostoru bivše SFRJ, termin „marka“ (u smislu robne marke) označavao upravo ono što danas podrazumevamo pod terminom „brend“. Proizvodi i kompanije koji su imali izgrađen vizuelni i verbalni identitet, ali nisu bili prepoznati od strane šire publike kao nešto što je sinonim za kvalitet ili savremen trend, nisu se ubrajali u „marke“. To jest, nisu bili brendovi.

A kad smo već pomenuli trend, važno je napomenuti da se brend gradi da traje. Brendiranje kao proces izgradnje brenda proizilazi iz strateškog opredeljenja, dugoročnog planiranja. Brend se ne rađa kao plod slučaja. Brendiranju uvek prethodi vizija. Koja se prevodi u strateške ciljeve, iz kojih proizilaze strateški planovi i dugoročan, sistematski, sveobuhvatan pristup prevođenju ideje o brendu u život. To je dug put, dug i skup. Ali sa potencijalno velikom nagradom na kraju, koja na samom početku često ne može ni da se nasluti.

Ideja stvaranja brenda jeste u tome da se stvori dodatna vrednost za potrošača, tzv. potrošački višak. Osećaj da je za datu cenu dobijeno više od očekivane vrednosti. Taj osećaj je vezan za istovremeno zadovoljenje određenih psiholoških potreba, zajedno sa bazičnim potrebama koje proizvod prema svojim funkcijama zadovoljava. Te psihološke potrebe se odnose na osećaj ispunjenosti i zadovoljstva sobom, izgradnju društvenog imidža i sl. Što je potrošački višak veći, to je veći prostor za povećanje cene iznad tržišnog proseka, odnosno za povećanje proizvođačkog viška. Još važnije – time se stvara osnova za trajnu retenciju potrošača. Stvara se čvrsta, trajna veza između potrošača i proizvoda. I trajna prednost u odnosu na konkurenciju u borbi za potrošače.

Ostvarena konkurentska prednost obezbeđuje ekonomiju obima, lidersku poziciju na tržištu, stabilnost prihoda i potencijal daljeg rasta. Postoje različiti izvori konkurentske prednosti koji se mogu podeliti u dve osnovne kategorije: vođstvo u troškovima (i na njoj zasnovana cenovna konkurentnost) i diferencijacija.

Cenovna konkurentnost može da donese veći obim prodaje u određenom periodu i ostvarenje ekonomije obima, ali naročito na duže staze nije dobar izbor za stvaranje konkurentske prednosti. Cenovno konkurisanje primorava konkurente da smanjuju troškove i cene, što na kraju svima snižava zarađivački potencijal. Može da anulira proizvođački višak, čak da odvede u zonu gubitka i potpuno ruinira vrednost kompanije.

Diferencijacija može, sa druge strane, da se ostvari kroz kvalitet samog proizvoda, kvalitet prodajne i postprodajne usluge, specifičan dizajn. I naravno – izgradnjom brenda. Visok kvalitet proizvoda i prodajne usluge i efektan dizajn mogu da oduševe, ali bez izgradnje posebnog identiteta proizvoda neće se ostvariti čvrsta i trajna veza između proizvoda i potrošača. Dakle, osnov trajne i potencijalno profitabilne konkurentske prednosti jeste izgrađen brend.

Kao takav, izgrađen da traje, brend ne podleže modnim trendovima kao vremenski ograničenim promenama u preferencijama potrošača. Modni trendovi se odnose na način oblačenja, frizure, promene u dizajnu (arhitekturi, enterijeru, dizajnu proizvoda i ambalaže itd), muzičke ukuse i preferencije u vezi drugih oblika zabave. Ali, brend ne sme ni da ignoriše modne trendove. Tržišni opstanak zahteva relevenatnost. Zahteva praćenje i razumevanje trendova i prilagođavanje. Ali, ne po cenu odricanja od same suštine identiteta brenda i vrednosti koju potrošači u njemu vide. A vrednost je, kao što smo rekli, u zadovoljenju specifičnih potrošačevih potreba na superioran način u odnosu na konkurentske proizvode.

Kao što smo već rekli, brend ne postoji bez verne publike – kritične mase vernih potrošača, stalnih kupaca. Koji to jesu zato što se identifikuju sa imidžom brenda i svesno ili nesvesno žele da budu percipirani od strane svoje okoline onako kako oni percipiraju brend. (Na primer, davnih pedesetih godina dvadesetog veka, duvanska kompanija Filip Moris je pokrenula marketinšku kampanju „Marlboro man„. Ona prikazuje jednog kauboja kao snažnog, muževnog muškarca sa Marlboro cigaretom u ustima. Lik Marlboro man-a je korišćen u reklamnim kampanjama decenijama. To je rezultiralo time da su milioni muškaraca širom sveta postali verni konzumenti Marlboro cigareta, identifikujući se sa slikom mačo muškarca.) Prilagođavanje modnim trendovima, koji se brzo menjaju, mogu dovesti do gubitka postojećih vernih potrošača, u pokušajima da se pridobiju novi. I u tim lutanjima, može se potpuno izgubiti dugo stvarani identitet brenda.

Sa druge strane, postoje trendovi kojima brend mora stalno da se prilagođava da bi opstao: tehnološki trendovi. Tehnološki napredak iz temelja menja dosadašnje obrasce društvenih interakcija i način života uopšte. Inovativne tehnologije se moraju prihvatati, mora se čak i prednjačiti u tome, ako se želi opstati u dinamičnom konkurentskom okruženju. Ali ugrađivanje inovacija u brend treba da bude takvo da se osnovna poruka šalje na savremen način, ne da se menja sama suština identiteta brenda. Osim kada je upravo to neophodno da bi se sačuvala vrednost kompanije i potencijal njenog daljeg rasta. Jer je procenjeno da insistiranje na očuvanju kreiranog identiteta brenda vodi eroziji vrednosti brenda i same kompanije. Jer je procenjeni tržišni potencijal jednostavno suviše limitiran. Onda govorimo o rebrendiranju. Ali, to je tema za neki naredni blog.

Sve dok osnovna poruka brenda ima vrednost za toliki broj potrošača da brend ima potencijal daljeg tržišnog rasta, trendovi će tangirati pojedine elemente identiteta brenda, u manjoj ili većoj meri, ali bez promene njegove suštine.

Odricanje odgovornosti: Pušenje je štetno za zdravlje!

The post BREND, MARKA I TREND, VREDNOST I KONKURENTSKA PREDNOST appeared first on Alderman.

Program se sprovodi preko Razvojne agencije Srbije (RAS) i Banke Poštanska štedionica.

Nominalna kamatna stopa (NKS) za kredite za nabavku opreme je 5,60% godišnje, od čega se subvencioniše 3,60% (korisnik plaća 2,00%). Za kredite za obrtna sredstva, NKS je 6,20%, od čega se subvencioniše 4,20% (korisnik plaća 2,00%). Najmanji iznos kredita je 700.000 dinara (za kredite za nabavku opreme), a maksimalni 15.000.000 dinara (za obe vrste kredita). Rok otplate kredita za nabavku opreme je 60 meseci sa grejs periodom od 6 meseci, a rok otplate za kredite za obrtna sredstva je 36 meseci, takođe sa grejs periodom od 6 meseci.

Više o uslovima kreditiranja po ovom Programu na:

https://www.privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi/program-subvencionisanih-kredita-u-saradnji-sa-ras-i-postanskom-stedionicom

i na:

https://www.posted.co.rs/privreda/krediti/program-subvencionisanih-kredita.html

The post SUBVENCIONISANI KREDITI ZA NABAVKU OPREME I OBRTNA SREDSTVA ZA PRERAĐIVAČKU INDUSTRIJU appeared first on Alderman.

Više o ovom programu:

https://privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi/javni-poziv-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-u-okviru-programa-podrske-razvoju-starih-i-umetnickih-0

The post BESPOVRATNA SREDSTVA ZA INVESTICIJE ZA NOSIOCE SERTIFIKATA STARIH I UMETNIČKIH ZANATA I DOMAĆE RADINOSTI appeared first on Alderman.

Iz bespovratnih sredstava može se finansirati do 50% vrеdnosti ulaganja , a najvišе 1.500.000 dinara. Prеostali iznos ulaganja finansiraćе sе iz sopstvеnih srеdstava i/ili iz kredita Fonda.

Rok otplate kredita je do 5 godina, u okviru koga jе grеjs pеriod do jеdnе godinе. Kamatna stopa je 1,5% godišnjе uz garanciju bankе ili 2,5% godišnje uz ostala srеdstva obеzbеđеnja i primеnu valutnе klauzulе. Maksimalni iznos kredita je 1.500.000 dinara tj. ukupan iznos ulaganja finansiran iz bespovratnih sredstava i kredita je 3.000.000 dinara.

Podnosioci zahteva razliku između ukupne vrednosti ulaganja i dela koji se finansira iz bespovratnih sredstava i kredita (maksimalno do 3.000.000 dinara) mogu finansirati iz sopstvenih sredstava.

Pravo da konkurišu za sredstva po ovom Programu imaju preduzetnice, kao i mikro i mala preduzeća čiji je osnivač / zakonski zastupnik / ostali zastupnik / poslovođa – žena. U mikro ili malom privrednom društvu sa više osnivača, žene moraju imati minimum 50% udela.

Ulaganja koja se finansiraju u okviru ovog Programa:

• nabavka opreme (mašine, alati, računaraska oprema), softverskih licenci i vozila (koja služe za obavljanje delatnosti i nisu starija od 5 godina)
• tekuće održavanja i/ili adaptacija poslovnog/proizvodnog prostora – najviše do 1.500.000 dinara
• operativne troškove, čije učešće u ukupnom ulaganju koje se finansira iz bespovratnih sredstava i kredita ne prelazi 25%

Alderman tim pruža sveobuhvatnu konsultantsku podršku privrednim subjektima koji konkurišu po ovom Programu.

Više o Programu:

https://fondzarazvoj.co.rs/kredit-podsticanjerazvojazenskogpreduzetnistva/

https://privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi/program-podsticanja-razvoja-preduzetnistva-kroz-finansijsku-podrsku-za-zensko-preduzetnistvo-u-2025

The post PROGRAM PODSTICAJA RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA KROZ FINANSIJSKU PODRŠKU ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO U 2025. GODINI appeared first on Alderman.